Istorija

Predanje: u delu „Život Svetog Simeona“ kraj oko reke Vlasine pominje se pod imenom Uska. Po jednom predanju, Vlasotince je naselio srpski živalj pod vođstvom plemenskog starešine Vlaste.

Vlasotince se prvi put pominje u turskim spisima, pod imenom „Vlašotinac“, u sastavu Sofijskog sandžaka. U šesnaestom veku ima oko 600 stanovnika i 66 kuća.

Vlasotinčani se prvi put dižu protiv Turaka, a poslednji put 1877. U Vlasotincu nije sagrađena nijedna džamija. Pre nego što su srpske snage stigle, varoš je bila slobodna: vlasotinački „tojagaši“ unapred su izdejstvovali bekstvo Turaka.

Popis beleži 519 kuća i 2.626 duša; pismenih je 432 muškarca i 22 žene.

Pruga Leskovac-Vranje zaobilazi Vlasotince i donosi povremenu stagnaciju. Vlasotinčani se okreću vinogradarstvu.

Posle te godine počinje razvoj tekstilne industrije: velika potražnja za gajtanom navela je trgovce da izgrade gajtanare na Vlasini.

Inženjer Bartos izrađuje urbanistički plan; ostvaren je tek 1922. i 1923.

Na Vlasini se gradi Mlin Popovića.

U mlin je ugrađen generator od 20 kW i Vlasotince dobija prvo električno osvetljenje. Iste godine vlasotinačka knjižnica i čitaonica dobijaju odobrenje za rad.

Bugari okupiraju Vlasotince, a knjižnica je temeljno opljačkana.

Osniva se FK „Vlasina“, jedan od najstarijih klubova na prostoru bivše Jugoslavije. Prvu loptu i kopačke iz Beča donosi Vojislav Popović.

Pevačka družina „Njegoš“ priređuje prvi organizovani doček Nove godine u Vlasotincu.

Šesnaestog septembra izlazi prvi broj lista „Vlasina“, u 200 primeraka, po ceni od jednog dinara.

Gradi se Narodni dom, u akademsko-nacionalnom stilu. U njemu se odvija kulturno-umetnički život varoši.

Desetog oktobra Vlasotince je oslobođeno ulaskom Prve vlasotinačke brigade. Taj dan je danas Dan opštine.

Jedna od najgorih poplava u istoriji grada.

Jula počinje gradnja keja na Vlasini, po planu inženjera Milana Nešića.

Trinaestog jula održan je prvi Vinski bal.

Rekordna berba u vlasotinačkom vinogorju: 1.200 vagona grožđa.

Dvadeset šestog decembra osnovan je Kulturni centar. Njegova zgrada stoji na mestu nekadašnjeg hotela Proke Crnilovića, oca slikara Hristifora Crnilovića.

Zavičajni muzej u Turskoj kuli otvara se za javnost, a počinje i restauracija Gigine kuće.

U noći između 26. i 27. juna nabujala Vlasina izaziva katastrofalne poplave: kuće više od četvrtine Vlasotinčana su pod vodom.

Posle pauze od 36 godina list „Vlasina“ ponovo izlazi; od 2002. izdaje ga Kulturni centar.

Prvog aprila u požaru u biblioteci nepovratno nestaje bogat knjižni fond, zvanično 14.658 knjiga.

Prvi festival hrane i pića Ukusi juga okuplja 54 izlagača.

Sto godina lista „Vlasina“, četrdeseti Vinski bal i 140 godina od rođenja Hristifora Crnilovića.